НАСА је открила планове за спровођење серије експеримената биоштампања у свемиру као део мисије снабдевања компаније SpaceX, са циљем да се види како би технологија могла да подржи медицинску индустрију у годинама које долазе.
Мисија је лансирана 21. децембра из светски познатог НАСА-иног свемирског центра Кенеди на Флориди у САД и пристала је на Међународну свемирску станицу у свемиру следећег дана.
Иако је главни фокус мисије био снабдевање свемирске станице, НАСА је такође искористила прилику да опреми летелицу технологијама за специјализоване експерименте, који би, ако буду успешни, могли довести до примене нових техника биоштампања и у свемиру и на Земљи.
За овај експеримент, НАСА је сарађивала са Немачким ваздухопловним центром како би проучила Bioprint FirstAid, преносиви, ручни биоштампач који користи ћелије коже пацијента да би створио фластер који формира ткиво и покрио рану и убрзао процес зарастања.
Нада се да би у будућим мисијама на Месец и Марс, биоштампање таквих прилагођених фластера могло помоћи у решавању промена у зарастању рана које се могу јавити у свемиру и, као резултат тога, довести до компликација у лечењу.
НАСА је такође саопштила да персонализовани фластери за зарастање произведени коришћењем ове методе биоштампања могу имати потенцијалне користи на Земљи, пружајући безбеднији и флексибилнији третман на локацијама широм света.
„У будућности, комбинација ћелија, или биоматеријала специфичних за ткиво, са различитим типовима ћелија и 3Д биоштампањем високе резолуције може омогућити научницима да развију нове технике моделирања ткива и органа како би боље разумели биофизичке механизме стварања, регенерације и дуговечности ткива“, саопштила је НАСА.
Биоштампање је класификовано као подкатегорија адитивне производње, познате и као 3Д штампање, и дефинисано је као штампање структура коришћењем одрживих ћелија, биоматеријала и биолошких молекула.
Очекује се да би се биоштампање могло користити за низ третмана у годинама које долазе, а једно подручје које је доживело значајан ниво развоја последњих година је реконструкција коже након опекотина.
Међутим, донедавно су такве процедуре захтевале употребу великих биоштампача који прво штампају ткиво, омогућавају му да сазри, а затим га имплантирају пацијенту. Главни циљ НАСА-иног експеримента је да се види да ли се то може урадити у много мањим размерама, коришћењем ручног уређаја.
„Циљ преносивог биоштампача је да покрије рану на кожи наношењем био-мастила које формира ткиво (био-мастило са ћелијама коже) које делује као фластер и убрзава процес зарастања“, саопштила је НАСА.
„Главни нагласак је на прилагођавању ручног биоштампача Bioprint FirstAid (Bioprint FirstAid) за лаку примену у мисијама у екстремним стаништима на Земљи и у свемиру.“