Каква је веза између штампарске индустрије и Циљева одрживог развоја (SDGs)?

Регина Вилхелм, руководилац за одрживост и управљање животном средином у компанији Brother At Your Side, понавља важност да штампарске компаније прате циљеве одрживог развоја Уједињених нација.

Хајде да причамо о одрживости – Али зашто?

Одрживост је такозвана модерна реч: сви причају о њој – али да ли сви знају шта је то тачно? Термин одрживост нема званичну дефиницију, што може бити један од разлога за његову инфлаторну употребу ових дана. Ипак, вреди истражити термин. Концепт одрживости истражује однос између економског развоја, квалитета животне средине и друштвене равноправности.

Овај концепт се развија од 1972. године када је међународна заједница први пут истражила везу између квалитета живота и квалитета животне средине на Конференцији Уједињених нација о људској животној средини у Стокхолму. Термин „одрживи развој“ доспео је у дискусију 1987. године и дефинисан је као „развој који задовољава потребе садашње генерације без угрожавања способности будућих генерација да задовоље сопствене потребе“ ( Brundtland GH, 1987 ). Од тада је фокус стављен на равнотежу економских и друштвених потреба људи у вези са регенеративним капацитетом природне средине.

Искрена, али можда и драстична изјава гласи: већина наших тренутних економских пракси има прилично разарајуће последице по природне основе живота. Тиме се такође значи да наш тренутни начин живота поткопава просперитет будућих генерација. Све је супротно горе поменутим циљевима одрживог развоја. Неки примери ове еволуције су крчење шума великих размера, прекомерни риболов океана и губитак плодног обрадивог земљишта, што све показује да смо далеко од равнотеже између три елемента: друштвених и економских потреба људи и регенеративног капацитета животне средине. Ово је још горе с обзиром на чињеницу да би последичне цене климатских промена и губитка биодиверзитета могле износити око четвртину светског бруто националног производа до 2050. године ( Umwelt Bundesamt, 2023 ).

Ова неравнотежа постаје још очигледнија када се погледа концепт „Дана прекорачења ресурса Земље“, који сваке године одређује истраживачки центар Глобална мрежа отиска . Дан прекорачења ресурса Земље обележава датум када је човечанство исцрпело „буџет природе“ за ту годину1. Еколошки отисак човечанства и биокапацитет Земље су одступили до те мере да нам ресурси наше планете сада трају само до краја јула. То значи да човечанство исцрпљује обновљиве ресурсе природе за нешто више од пола године, остављајући нас у еколошком дефициту до краја године. Сходно томе, људски начин живота захтева природне ресурсе од 1,75 света уместо једног расположивог.

Сходно томе, требало би да постане јасно да приступ „послова као и обично“, у којем индустријализоване земље одржавају своје економије које интензивно користе ресурсе, а земље у развоју и земље у успону усвајају те економије, није одржив пут. Стога је потребан прелаз ка одрживости који делује унутар еколошких заштитних ограда и чува природни капитал. Одрживе праксе треба позитивно да комбинују екологију и економију и тиме повећају друштвено благостање. Општи циљ је економија која је у хармонији са друштвеним и еколошким елементима.

Разумљиво је да ово може звучати превише алтруистично за пословну заједницу, АЛИ: иза свега овога не стоји само жеља да се учини нешто добро, већ да се обезбеди сопствени континуирани опстанак – и напори усмерени ка опипљивим економским интересима, као што је обезбеђивање квалитета живота и самим тим локације, или једноставно наклоности купаца. Сходно томе, то такође значи да заштита животне средине и економски развој нису супротности, већ су међусобно зависни. Стога би требало да делујемо према моту „плати сада, користи касније“ или „планирај за сутра, тако да постојиш и прекосутра“. Разлог за све ово је да ће бити изузетно тешко и/или скупо испунити повећане захтеве за одрживошћу од стране влада, купаца или других заинтересованих страна када се почне касно. Наравно, целокупно „живљење на срећу“ произашло је из нашег капиталистичког система – који јесте погрешан, али је најбољи систем који имамо при руци.

Да наведемо пример у пословном сектору како предузећа могу да побољшају ситуацију ангажовањем у аутентичним напорима за одрживост, јесте бренд за опрему за активности на отвореном Патагонија. Иако је профитно оријентисан ентитет, ангажован је у заштити животне средине кроз, на пример, свој Порез на Земљу, где већ од 1985. године додељује 1% својих прихода еколошким пројектима; свој новостворени Фонд за домаћу планету који би требало да делује као „активистичка рука“ Патагоније; њихову концентрацију на употребу рециклираних влакана и еколошког памука као једну од првих у својој индустрији од средине деведесетих – данас се 85% синтетичких влакана Патагоније рециклира и стога компанија наводи да се никакво ново фосилно уље неће користити у њиховим производима до 2025. године. Да би продужила животни циклус својих производа, Патагонија је основала највећи сервис за поправке у Северној Америци и отворила још један у Амстердаму. Са истим образложењем, бренд се бави поновном куповином и продајом својих производа на платформи за половну робу.

Док друге компаније обећавају климатску неутралност кроз компензацију емисије CO2 користећи пројекте пошумљавања, Патагонија има за циљ да се бави смањењем емисије у оквиру сопствених пословних операција. У том смислу, Патагонија се фокусира на своју производњу материјала која чини више од 87% њихових емисија гасова стаклене баште (GHG).

Још један кључни аспект пута ка већој одрживости је транспарентност. Патагонија заузима транспарентан и искрен приступ: компанија је раније планирала да достигне климатску неутралност 2025. године, али је морала да одложи овај циљ за 2040. годину. Иако се ово може сматрати кораком уназад, њихове акције могу бити поткрепљене стварним напорима као што је горе наведено, као и транспарентним реакцијама признавањем да су са својим првобитно постављеним циљем циљали превисоко на почетку.

Након читања овога, неко би се могао запитати како ова компанија економски послује. Компанија има промет од 1,5 милијарди америчких долара и запошљава око 3.300 људи. Док друге компаније за активности на отвореном посрћу или расту много спорије, Патагонија изгледа да је имуна на економске кризе. Патагонија је еколошки свестан бренд за производе горње одеће, не само због употребе рециклираних тканина, већ и због различитих програма које је имплементирала како би смањила свој утицај на животну средину.

Стога, као пословни субјект, Патагонија улаже прави напор и комбинује свој ангажман са основним пословањем, уместо да се откупљује кроз, на пример, пројекте пошумљавања. Тржиште им доказује да су у праву: Патагонија је један од најјачих брендова за outdoor опрему данас и то је већ неко време. То је другачији, одговоран начин давања примера компанијама да постану свесне своје одговорности у капиталистичком систему.

Након што смо поставили темеље успешном причом о одрживости, пређимо на штампарску индустрију и важан оквир одрживости, Агенду 2030 и њене циљеве одрживог развоја.

Циљеви одрживог развоја – компас за одрживо деловање у штампарској индустрији?

Један од начина да се организују активности како би постале одрживије јесте разматрање Циљева одрживог развоја (ЦОД). Међународна заједница је 2015. године одлучила о Агенди 2030 и њеним Циљевима одрживог развоја (ЦОД) – који представљају план за људе, планету и просперитет до 2030. године, као и симбол циљева које људи широм света теже бољој будућности. Генерално, ових 17 циљева може се описати као хитан позив на акцију свих земаља – развијених и земаља у развоју – у глобалном партнерству. Они препознају да искорењивање сиромаштва и других депривација мора ићи заједно са стратегијама које побољшавају здравље и образовање, смањују неједнакост и стимулишу економски раст – све то уз борбу против климатских промена и ангажовање у очувању наших океана и шума. Принцип који стоји иза ове агенде међусобно повезаних циљева заснован је на разумевању да се права одрживост може остварити само када се економска, друштвена и еколошка питања третирају као подједнако важна и када су сви главни актери, наиме владе, цивилно друштво, пословни сектор, као и јавност, заступљени у том процесу.

Након што смо ово навели, хајде да се фокусирамо на то како се циљеви одрживог развоја могу повезати са штампарском индустријом. Да бисмо то урадили, овај блог ће се фокусирати на циљ одрживог развоја 12 о одговорној потрошњи и производњи и његовим подциљевима, јер је овај циљ одрживог развоја један, ако не и најважнији циљ одрживог развоја за пословну заједницу. Препознато је да су фундаменталне промене у начину на који друштва производе и троше кључне за постизање глобалног одрживог развоја.

Циљ одрживог развоја 12: Одговорна потрошња и производња

Тема одговорне потрошње и производње добила је на значају у нашем свакодневном животу. У данашњем глобализованом свету, људи купују разноврсну робу широке потрошње која је делимично или у потпуности произведена у различитим земљама света. Уз важност економског напретка и просперитета, потрошња различитих добара широке потрошње задовољава људске потребе за храном, становањем, мобилношћу и забавом и омогућава нам да водимо индивидуализован начин живота. Стога су потрошња и производња омогућиле процват друштва и економија. Међутим, наши преовлађујући обрасци потрошње и производње подразумевају огромну употребу енергије и природних ресурса и имају стварне дугорочне последице по људе и животну средину. Стога, ефикасност ресурса и одрживост треба да буду нормативна пракса за економску производњу, као и за начин живота потрошача. Да би наши обрасци производње и потрошње били одговорнији, мора се следити размишљање о животном циклусу. Производе треба посматрати од „колевке до гроба“, при чему се мора (боље) размотрити одговорност за сваку фазу животног циклуса производа, као што су вађење ресурса, производња, дистрибуција, употреба, одлагање отпада и поновна употреба.

Циљ одрживог развоја 12 састоји се од додатних 11 циљева и 13 индикатора који су углавном развијени за контекст владе земље, али се могу применити и у пословној пракси. Табела испод наводи подциљеве и индикаторе који се такође могу применити у контексту штампарске индустрије.

Табела 1: Циљ одрживог развоја 12: Одабрани подциљеви и индикатори

Извор: SDG Tracker ( https://sdg-tracker.org/sustainable-consumption-production )

Један подциљ је посебно погодан за штампарску индустрију и стога, хајде да се фокусирамо на подциљ 12.4 одговорног управљања хемикалијама и отпадом. У вези са овим, мора се навести да неке традиционалне методе штампања користе јаке хемикалије, попут избељивача и формалдехида, које могу бити штетне за животну средину и оне који раде са њима. С обзиром на глобалне изазове у вези са водом, а најважније на несташицу воде и загађење, штампарска индустрија се може сматрати потенцијално значајним утицајем на укупну глобалну доступност и квалитет воде. Посебно традиционалне методе штампања имају огромну потрошњу воде, као и велико испуштање отпадних вода у процесу штампања. Хемикалије у отпадним водама могу утицати на локални екосистем или људе који користе воду за риболов, прање или чак пиће. У овом контексту, вреди поменути и да је текстилна и одећа одговорна за око 20 процената глобалне индустријске потрошње воде, а ту је повезана и штампарска индустрија.

У том смислу, може се укратко поменути веза са даљим циљевима одрживог развоја, наиме са циљем одрживог развоја 6 о води и санитацији и делимично са циљем одрживог развоја 14 о животу под водом. Ова веза може бити посебно наглашена јер неке традиционалне методе штампе на текстилу често укључују употребу хемикалија које могу бити штетне за квалитет воде, као и за морски живот када уђу у водоснабдевање. Детаљнији преглед подциљева и индикатора за ова два циља може се наћи овде и овде . Пошто ове јаке хемикалије могу доспети до река или других извора воде ако се не одложе правилно, могу чак и наштетити биљкама и животињама и потенцијално ући у ланац исхране, као и наштетити оператеру ако се не рукује пажљиво. Уз то речено, ови утицаји се такође могу повезати са циљем одрживог развоја 3 о добром здрављу и благостању.

У поређењу са таквим потенцијалним утицајима штампарске индустрије на животну средину, одрживији метод штампе представља дигитална штампа на текстилу. За разлику од традиционалних метода штампе, дигитална штампа на текстилу не захтева прекомерне количине воде за, нпр. чишћење сита и друге опреме. Поред тога, дигитална штампа на текстилу користи боје на бази воде које не садрже штетне хемикалије, што је чини безбеднијом и еколошки прихватљивијом опцијом. Стога, када се фокус ставља на хемикалије и отпад као у подциљу 12.4, дигитална штампа на текстилу је одрживија опција у поређењу са традиционалним методама штампе. Усвајањем одрживијих метода штампе, штампарска индустрија може допринети Циљу одрживог развоја 12, као и помоћи у смањењу утицаја текстилне индустрије на животну средину.

Важно је да се препозна другачији став о циљевима одрживог развоја и њиховој вези са приватним сектором уопште. Оквир циљева одрживог развоја је пажљиво размотрен од стране светске заједнице и он представља актуелна и значајна питања. Другим речима, ових 17 циљева је одабрано разумно. То нас доводи до понекад занемарене чињенице: поред утицаја предузећа на животну средину, животна средина такође може утицати на предузећа. То је такозвани однос „изнутра ка споља“ и „споља ка унутра“. Са наставком климатских промена, очекује се да ће утицаји на животну средину постати свеобухватнији, а компаније ће морати да се прилагоде и постану отпорне на еколошке ризике.

У том смислу, хајде да мало детаљније истражимо тему воде. Могло би се поставити питање: Шта очекује пословни сектор када се разматра сопствени однос према води, нпр. потрошња воде и загађење? Одговор је да постоје ризици повезани са водом који могу утицати на пословни сектор – на пример, несташица воде и могући праг потрошње воде, као и повећана вероватноћа поплава услед климатских промена. Очигледно је да се ови ризици могу сматрати великим утицајем на индустријску производњу – између осталог. Коришћењем овог примера, намера је да се покаже да заштита животне средине и економски интереси нису нужно супротстављени. Уместо тога, еколошки свесно понашање подржава еколошке контексте у којима ће бити обезбеђен сопствени континуирани опстанак. Један од начина да се пронађе компас за такву акцију је Агенда 2030 и њени циљеви одрживог развоја. Дакле, циљеви одрживог развоја нису само позив на акцију, већ представљају и инструменте за акцију ка већој одрживости од које ће на крају крајева имати користи и сам пословни сектор.