Зашто треба да управљамо глобалним водним ресурсима? Према речима научнице заштите животне средине др Деби Чепмен, наше здравље и благостање зависе од тога – а исплативост је огромна.

Овде др Чепмен објашњава важност управљања водним ресурсима на глобалном нивоу.

Вода је једна од основних животних потреба. Стално слушамо о томе колико воде треба да пијемо дневно, али не чујемо много о количини воде коју трошимо, о несташици воде или како можемо смањити њену потрошњу.

Ево запањујуће бројке. Само 1% светске слатке воде је лако доступно. Да ствар буде гора, она није равномерно распоређена по планети и подложна је контаминацији услед људских активности. Још више узнемирава то што је дугогодишњи концепт да је слатка вода обновљиви ресурс сада угрожен сталним погоршањем квалитета воде, што доводи до деградације водених екосистема од којих зависе људско здравље, средства за живот и развој.

Несташица слатке воде и погоршање њеног квалитета су међу најхитнијим еколошким изазовима овог века. Према подацима Програма Уједињених нација за воду (UN Water), међуагенцијског механизма за координацију свих питања слатке воде и санитације, Земља се суочава са недостатком воде од 40% до 2030. године, осим ако драматично не побољшамо њено управљање.

Програм Уједињених нација за животну средину и њен Глобални систем за праћење воде (GEMS/Water), преко својих партнера и радног програма, играју важну улогу у помагању земљама у развоју да испуне Циљ одрживог развоја воде Уједињених нација ( SDG 6 ). Примарни циљ GEMS/Water је да подстакне праћење и да обезбеди компатибилност и упоредивост података о квалитету воде за употребу у националним, регионалним и глобалним проценама.

ISOfocus је недавно имао прилику да разговара са научницом за заштиту животне средине др Деби Чепмен, која је повезана са GEMS/Water више од 30 година и која је широм света позната по својој улози у промоцији праћења и процене квалитета воде.

Др Чепмен је основао и директор је Центра за развој капацитета за воду/ГЕМС Програма УН за животну средину на Универзитетском колеџу Корк у Ирској, који пружа стручне савете и обуку за праћење и процену квалитета воде широм света.

У овом интервјуу за ISOfocus , др Чепмен приказује највеће глобалне изазове у вези са водом са којима се свет данас суочава и објашњава практичне начине на које ISO стандарди могу допринети осигуравању одрживог коришћења ресурса.

ISOfocus : Шта мислите да су највећи глобални изазови у вези са водом?

Др Деби Чепмен: Као научница за заштиту животне средине, заинтересована сам да осигурам да водена средина може да пружи, сада и у будућности, услуге од којих људска популација зависи, а да притом и даље одржава сам водени екосистем.

Неке од услуга на које се ослањамо укључују воду за пиће, асимилацију отпадних вода, рибарство за храну, воду и хранљиве материје за пољопривреду и рекреацију. Многе од ових услуга зависе од здравог воденог екосистема, што се често занемарује.

Свим живим организмима, укључујући и нас саме, потребна је вода као основна компонента наших ћелија и ткива. Не само да нам је потребна довољна количина воде да би ове ћелије и ткива остали хидрирани, већ је неопходно да вода није контаминирана супстанцама које могу бити токсичне, као што су метали или хиљаде других органских и неорганских хемикалија које доспевају у водену средину.

Загађење воде, чак и на ниским нивоима, може имати суптилне ефекте на водене организме, што доводи до промена у врстама и густини популација, што на крају значи да природни екосистем постаје неуравнотежен и нездрав. А нездрав екосистем не подржава услуге које су нам потребне.

Дакле, по мом мишљењу, највећи глобални изазов у вези са водом јесте осигуравање да ограничена количина слатке воде коју имамо на Земљи буде доброг квалитета, односно квалитета који не само да задовољава потребе растуће људске популације, већ и потребе водених екосистема.

Обезбеђивање довољне количине воде неће подржати одрживу будућност уколико та вода није и одговарајућег квалитета. Праћење квалитета воде је неопходно како би се утврдило да ли квалитет испуњава захтеве за одређену употребу, или се погоршава или побољшава.

Водним ресурсима не може се управљати на одговарајући начин без информација добијених из програма за праћење квалитета воде. Програм УН за животну средину GEMS/Вода подстиче праћење квалитета воде више од четири деценије са циљем дељења података за процене, управљање и развој политика.

Ова активност сада има нови замах увођењем индикатора Циљева одрживог развоја за квалитет воде у амбијенту, индикатора 6.3.2. Циљева одрживог развоја. Индикатор се заснива на резултатима праћења у рекама, језерима и подземним водама у свакој земљи.

Како ISO стандарди могу помоћи у превазилажењу ових изазова?

Праћење квалитета воде зависи од коришћења техничких метода и добро вођених лабораторија. Дељење података о квалитету воде између региона и на глобалном нивоу захтева да подаци буду упоредиви. Један од начина да се осигура да су подаци о квалитету воде из многих лабораторија у различитим земљама упоредиви јесте да се подстакну лабораторије које деле податке да користе стандардизоване методе које су добро испробане и тестиране.

Методе представљене у ISO стандардима су угледне и признате широм света и пружају механизам за осигуравање да су подаци из различитих земаља упоредиви. Постоји широк спектар стандарда за праћење квалитета воде, од теренских техника до лабораторијских испитивања, тако да се сваки аспект програма праћења може стандардизовати и упоредити, чак и за праћење на глобалном нивоу.

На које начине недавни напори ISO-а у сектору санитације могу донети додатну вредност?

Неадекватно управљана санитација је главни допринос погоршању квалитета воде широм света. Обезбеђивање смерница и стандарда за ефикасно управљање санитарним системима осигураће смањење загађења водених екосистема отпадним водама и побољшање квалитета воде у водама које примају отпадне воде.

Ако бисте могли да погледате у будућност, како стојимо 2030. године у погледу остваривања циља одрживог развоја број 6 за одрживо управљање водама? Шта још треба да се уради?

Нажалост, 2030. година ће стићи прерано! Иако видимо доказе о ентузијазму за ангажовање у вези са новим Циљем одрживог развоја за воду широм света, многе земље почињу са ниске основе када је у питању управљање изворима загађења и праћење утицаја тих извора на квалитет воде.

Постоји све већа свест о потреби очувања квалитета воде, посебно ради заштите људског здравља; суштина проблема је убедити креаторе политике и менаџере ресурса у важност праћења квалитета водних тела и водених екосистема.

За земље које тренутно имају врло мало активности праћења или немају програм праћења на националном нивоу, биће тешко успоставити програм и прикупити довољно података за вођење стратегија за побољшање квалитета воде до 2030. године. Образовање, обука и подизање свести на свим нивоима, од заједнице до креатора политике, играће важну улогу у покретању напретка ка остваривању циља одрживог развоја 6 и индикатора 6.3.2.