Лорел Брунер говори о растућем значају еколошког обележавања пластичног отпада у графичкој индустрији.
Циркуларне економије су лепе и добре, али захтевају дијалог на много нивоа, не само између влада. Хитност решавања проблема пластичног отпада илустрована је у недавном извештају да је мали град у Малезији постао главно одлагалиште пластичног отпада. Место је затрпано под 17.000 тона тог отпада. Део пластике је класификован као чист, а део није и мора се прерадити на неки други начин. Према Програму Уједињених нација за животну средину, „У 2015. години, 47 процената пластичног отпада произведеног широм света био је отпад од пластичне амбалаже, од чега је половина дошла из Азије, а Кина је највећи кривац. Међутим, САД генеришу највише отпада од пластичне амбалаже по особи, а следе Јапан и Европска унија.“
Упућују се позиви за систем обележавања који би разликовао различите врсте пластичног отпада за рециклажу. То је разуман почетак који би осигурао да се пластични отпад правилно усмерава, под претпоставком да су успостављени ланци снабдевања за рециклажу и прераду. Проблем је што еколошке ознаке нису заиста заживеле, ни у графичкој индустрији, нити другде.
Еколошке ознаке нису претерано популарне у многим индустријским секторима јер се сматрају наметљивим и скупим, те да доносе мало користи. То наравно није сврха еколошке ознаке, која је намењена да потврди усклађеност са датим скупом еколошких критеријума и да увери потрошаче. Велики део проблема је што не постоји стварна међународна координација шема еколошког означавања, које су бројне и дизајниране су за функционисање у одређеним географским подручјима. Напори да се интернационализују ознаке попут „Нордијског лабуда“ који је настао у Скандинавији и немачког „Плавог анђела“ су у току већ неко време, али изгледа да не стижу далеко, барем не у графичком сектору. Алтернатива је регулација у надлежности влада. Да би се заиста постигла прекогранична ефикасност, можда је време за неку врсту међународног напора да се еколошке ознаке стандардизују.
Ако владе искрено желе да подрже циркуларне економије, требало би да се обраћају широм географских подручја како би сазнале шта се може учинити да се подрже локалне индустрије и тржишта у оквиру договореног регулаторног система. Постоји много проблема са покушајем постизања међународно признатог система означавања и усклађености са прописима о заштити животне средине, али Уједињене нације су у доброј позицији да га развију и да наведу нације да га усвоје. Алтернативно, националне владе би могле да почну да сарађују са индустријским секторима како би развиле основу за иницијативу која би се могла применити глобално. Можда би то могао бити задатак који би Европска унија требало да предузме, када се ослободи досадних Британаца и њихових недовршених очекивања од Брегзита.
Извор: Овај чланак је настао у оквиру пројекта Verdigris, индустријске иницијативе која има за циљ подизање свести о позитивном утицају штампе на животну средину. Овај коментар помаже штампаријама да буду у току са еколошким стандардима и како еколошки прихватљиво управљање пословањем може помоћи у побољшању њиховог профита. Verdigris подржавају следеће компаније: Agfa Graphics, Spindrift.click, EFI, FESPA, HP, Kodak, Kornit Digital, Ricoh, Splash PR, Unity Publishing и Xeikon.