Пословање са штампом на текстилу ће доживети експлозију захваљујући технологијама дигиталне штампе, али консултанткиња за одрживост Лорел Брунер каже да би бум штампаних тканина могао да погорша проблем отпада у индустрији.

По свим показатељима, посао штампања текстила ће доживети експлозију, захваљујући технологијама дигиталне штампе. На пример, Fibre2fashion, аналитичари модне индустрије, процењују да ће 2017. године количина тканине штампане дигитално бити већа од милијарду квадратних метара и да ће до 2020. године достићи 2,5 милијарде квадратних метара. Процењују да ће сложена годишња стопа раста (CAGR) од 2015. до 2020. године бити 28%, од чега ће 5% бити штампано дигитално, у односу на 2% у 2016. години.

Углавном можемо прихватити ове бројке, али постоји много разлога за забринутост због њих, не само због утицаја таквог раста на животну средину. Производња текстила једна је од највећих када је у питању животна средина, не само због огромних количина воде потребних за производњу тканина, почев од обраде сировина па све до прања текстила спремног за претварање у одећу.

Главни покретач је, наравно, наша жеља за тренутним и јефтиним задовољством. Сви волимо да имамо нову одећу, да мењамо свој изглед, да јачамо свој осећај самопоштовања, своју сујету. А на развијеним тржиштима је веома лако набавити нове ствари по ниској цени, било да су потпуно нове или половне, купљене у продавници или онлајн.

Модна индустрија је, наравно, бриљантно реаговала, искоришћавајући ову потребу и производећи стилске дизајне по ниској цени са све чешћим новим изгледима и линијама. Ово неизбежно повећава терет рециклаже текстила, посебно у географским подручјима где доминира менталитет бацања. Дигитална штампа би могла да подстакне жеље за тренутним задовољењем и тиме погорша проблем отпада. Или би могла потпуно да преокрене цео модел.

Ово је веома реална могућност јер дигитална штампа тако ефикасно уништава производне и ланце снабдевања. Данас постоји мноштво интернет сајтова који нуде модне и прилагођене дизајне одеће по наруџби. Пре само неколико година, ова примена је била ограничена на спортску одећу од полиестера, али сада можете сами дизајнирати опрему, одштампати је на различитим подлогама и добити је испоручену у року од неколико дана.

И тако је лако продавати одећу која вам досади преко Амазона или еБаја. Морамо подстицати другачија очекивања јер су количине текстила које се одлажу на депоније и даље превисоке и расту. На пример, у Великој Британији се сваке године баци преко милион тона одеће. Рециклажа одеће путем препродаје значи мање одлагања на депоније и смањену употребу ресурса.

Два веома велика модна бренда подстичу овакво ново размишљање подржавајући рециклажу одеће у продавницама. И Зара и Х&М имају канте за смеће у својим продавницама, тако да људи могу да одбаце нежељене предмете пре куповине нових. То би могла бити прилика за оне који не купују да добију бесплатну нову одећу, а то би додатно могло да подстакне потрошаче да купују више него што им је потребно, без гриже савести.

Али дугорочно гледано, то би требало да помогне људима да више размишљају о томе како би требало да користимо ресурсе. Вероватно се нећемо окренути од чари тренутног задовољства, али можда ће се еколошко размишљање подстаћи.

Извор: Овај чланак је настао у оквиру пројекта Verdigris, индустријске иницијативе која има за циљ подизање свести о позитивном утицају штампе на животну средину. Овај коментар помаже штампаријама да буду у току са еколошким стандардима и како еколошки прихватљиво управљање пословањем може помоћи у побољшању њиховог профита. Verdigris подржавају следеће компаније: Agfa Graphics, Spindrift.click, EFI, FESPA, HP, Kodak, Kornit Digital, Ricoh, Splash PR, Unity Publishing и Xeikon.